U fokusu - Srbija

Manji porezi na zarade brinu opštine

Najavljeno smanjenje poreza na zarade, zabrinulo lokalne vlasti. Prethodno smanjenje od dva odsto umanjilo im je godišnji prihod za 20 milijardi dinara. Iz Stalne konferencije gradova i opština upozoravaju da bi im svako dalje smanjenje ugrozilo funkcionisanje lokalnih samouprava. Vodi se računa o svim efektima mera, kažu u resornom ministarstvu.

Najavu smanjenja poreskog opterećenja na zarade odobravaju svi, samo su lokalne vlasti zabrinute. Njihove kase se velikim delom pune prihodima od poreza na zarade. Prethodno smanjenje tog poreza za dva odsto umanjilo im je godišnji prihod za 20 milijardi dinara.

Zbog toga iz Stalne konferencije gradova i opština poručuju da bi svako dalje smanjivanje dovelo do ozbiljnih problema u funkcionisanju lokalnih samouprava i od Vlade traže da što pre zakaže sednicu Komisije za finasiranje lokalne samouprave.

U Ministarstvu finasija kažu da će se pri snižavanju nameta na rad voditi računa o svim efektima tih mera.

U kratkom roku dva puta je na račun lokalnih budžeta rasterećivana privreda. Prvi put ukidanjem firmarina i drastičnim smanjenjem taksa, a potom i smanjenjem poreza od dva odsto na zarade. U Stalnoj konferenciji gradova i opština podsećaju da su pre dve godine bili i protiv toga da im od poreza na zarade ostaje duplo više novca, a da se transferi iz budžeta prepolove.

"Baš zbog toga što smo znali da će u budućnosti doći do toga da će neko reći oslobodimo rad poreza i da niko neće više voditi računa o tome da je to bila posledica jedne političke odluke u nekom prošlom vremenu, nego će trpeti lokalne samouprave", kaže predsednik Stalne konferencije gradova i opština Saša Paunović.

Opštinama i dalje ostaje 80 odsto poreza na zarade dok u republički budžet ide 20 odsto. Kažu da bi dalje rasterećenje poreza na rad moralo da ide na teret državne kase, jer su prihodi lokalnih, prethodnim merama umanjeni 20 odsto. Teret novih rasterećenja mogli bi da ponesu samo ako bi ubuduće sav porez na zarade ostajao opštinama.

Dragan Spirić iz vranjskog Veća za budžet i finansije ističe da lokalne samouprave očekuju  partnerski dijalog sa resornim ministarstvima. "Treba pretočiti u zakon koliko koštaju nadleznosti lokalnih samouprava i koji je to broj zaposlenih treba da obavlja posao", smatra Spirić.

I dok opštinske vlasti odbacuju tvrdnje da je prekobrojne administracije mnogo, stručnjaci upozoravaju da je gubitke od daljeg smanjivanja poreza na zarade teško nadomestiti, jer opštine stalno dobijaju nove nadležnosti, od održavanja puteva, a od iduće godine gube prihod od naknade za građevinsko zemljište.

"Svako ozbiljnije smanjenje poreza na zarade ne bi moglo da bude ublaženo povećanjem poreza na imovinu, zato što je porez na imovinu daleko skromniji poreski oblik po izdašnosti, čak bi bio uspeh da se postigne između pet i sedam-osam milijardi dinara", kaže ekonomista Goran Nikolić.

Mnoge opštine sada, i do 50 odsto budžeta pune prihodom od poreza na zarade. Za svaku lokalnu kasu to je najveći izvor prihoda, u ovoj godini planiran je na oko 160 milijardi dinara.